Значения

  1. стихать (о ветре); перен. тж. затихать, идти на убыль, слабеть

  2. стихать; ослабевать

    Der Wind flaut ab.

Спряжение

Неличные формы.

Infinitiv

abflauen

zu-Infinitiv

abzuflauen

Infinitiv Perfekt

abgeflaut sein

Partizip I

abflauend

Partizip II

abgeflaut

Hilfsverb

sein